Blog na novoj lokaciji ali na istoj adresi
Društvo, usled silnih problema koje sam imao u poslednje vreme sa wordpress platformom, preselio sam blog na drugi sistem, i sada sve što pišem možete pratiti na http://cimoxblog.blogspot.com a uskoro bi trebala da budu osvežena i podešavanja mog zakupljenog domena, tako da će umesto na ovo mesto, adresa www.cimoxblog.com pokazivati na novi blog.
Molim vas da osvežite svoje bookmark i feed linkove, pa da nstavimo da se družimo tamo 
My birthday
Ej društvo kako ste, ustvari mene ovih dana stalno pitaju kako se osećaš sada, kad si ušao u četvrtu deceniju. Bah ne moraju baš da me na to podsećaju, ali bez obzira na sve mislim da se jednako znojim kao i kad sam imao 20, pa se tako i osećam
U to ime, douše dan kasnije, organizovao sam malo okupljanje. Žao mi je što nisu došli neki ljudi koje sam zvao. Meni je bilo lepo, posebno kad sam video da su ostali dobo raspoloženi i nasmejani.
Od mojih roditelja sam dobio jedan od najlepših poklona, a to je podrška, mojoj odluci da upišem master studija na mom, faksu.
Osim toga, novo je i to da više ne radim u firmi kojoj sam radio 6 meseci. Jednostavno nisam sebe tu našao, i poslednjih dana sam išao na posao kao na streljanje. Zahvalan sam bez obzira na sve mom sada već bivšem direktoru, pre svega što je baš mene izabrao od onolikih kandidata. Ako ništa drugo ovde sam stekao iskustvo zlata vredno.
Ovom prilikom bih i da vam ukažem na nešto novo što možete da vidite preko vaših monitorana adresi. serbianbloggers.info koji prikazije tekstove sa raznih blogova i reklamira ih, a ima i forum gde blogeri mogu da se druže.
Road to BG and Leštane
U četvrtak negde oko 7.30 h, zazvoni meni mob. Pogledam poznat broj, alo Nemanja je, čuj kakvi su ti planovi za sutra? Nemam ništa naročito. -Idemo za BG. Petak ujutru, prekrstili smo se pa krenuli. Išli smo starim autoputem preko Inđije, sve rupa do rupe, vetar nam je duvao u šoferku, sve u svemu idealni uslovi za putovanje. Sve i da smo hteli, s obzirom na okolnosti, nismo mogli da idemo brzo. Bio je interesantan prizor kad smo prošli pored dva saobraćajca sa meračem, koji su nas pogledali kao da smo prošli na klaviru.
Stigli smo nekako do ulaza u Beograd i više smo vremena proveli dok nismo došli do lika koji je trebao da nas vodi na odredište. U pitanju je moj imenjak, koji je kao i Nemanja, član foruma ljubitelja Renoa 4, renault4serbija.com, koji je pokazao dobru volju iako nas prvi put vidi u životu.
Mesto gde smo išli se zove Leštane. Ostavili smo šasiju i dogovorili da dođemo oko 2. Da sam znao da dolazim u Beograd, i da ću imati toliko vremena najavio bi se ljudima odnosno članovima foruma Eniaoyah, da se vidimo. Zvao sam ih sve redom ali na žalost nije niko mogao da dođe jer su bili zauzeti. Šetali smo po BG, i u neko vreme smo seli u restoran Sunce, Dom omladine. Za one koji ne znaju tu se svakog dana iznosi posna hrana na švedski sto.
Kad je došlo vreme, krenuli smo, e usput smo imali šta i da vidimo.Mislim da je to bilo na bulevaru Kneza Miloša, pukla je cev kanalizacije. Baš interesantan prizor, svuda je bilo vode da se nisu videli točkovi od automobila.
Konačno negde oko 14h, bilo je sve gotovo, stavili smo ponovo šasiju na krov. Majstori gledaju kako Nemanja vezuje čudo, i vele: Jeli, jel bilo murije kad ste dolazili? Jeste, veli Nemanja. Pa jesu li vas zaustavljali? Ma jok, pročitao sam ja saobraćani pravilnik, i lepo piše ako je teret koji se nosi na krovu dobro fiksiran nije obavezan paktreger.
Prizor jeste pomalo neuobičajen, ali ipak se okreće. Nakon provere da li je kanap dobro vezan, ček, van ček tri čeka, i tako, poleteli smo za NS. Ovog puta mnogo brže, jer nismo imali vetar koji nam duva u šoferku, već naprotiv u leđa. Dobro sad, ljudi koji poznaju Nemanju, znaju da se on striktno drži ograničenja brzine (koji vic!) ali stigli smo živi i zdravi što je najvažnije, a evo i nekih fotki…
