Road to BG and Leštane
U četvrtak negde oko 7.30 h, zazvoni meni mob. Pogledam poznat broj, alo Nemanja je, čuj kakvi su ti planovi za sutra? Nemam ništa naročito. -Idemo za BG. Petak ujutru, prekrstili smo se pa krenuli. Išli smo starim autoputem preko Inđije, sve rupa do rupe, vetar nam je duvao u šoferku, sve u svemu idealni uslovi za putovanje. Sve i da smo hteli, s obzirom na okolnosti, nismo mogli da idemo brzo. Bio je interesantan prizor kad smo prošli pored dva saobraćajca sa meračem, koji su nas pogledali kao da smo prošli na klaviru.
Stigli smo nekako do ulaza u Beograd i više smo vremena proveli dok nismo došli do lika koji je trebao da nas vodi na odredište. U pitanju je moj imenjak, koji je kao i Nemanja, član foruma ljubitelja Renoa 4, renault4serbija.com, koji je pokazao dobru volju iako nas prvi put vidi u životu.
Mesto gde smo išli se zove Leštane. Ostavili smo šasiju i dogovorili da dođemo oko 2. Da sam znao da dolazim u Beograd, i da ću imati toliko vremena najavio bi se ljudima odnosno članovima foruma Eniaoyah, da se vidimo. Zvao sam ih sve redom ali na žalost nije niko mogao da dođe jer su bili zauzeti. Šetali smo po BG, i u neko vreme smo seli u restoran Sunce, Dom omladine. Za one koji ne znaju tu se svakog dana iznosi posna hrana na švedski sto.
Kad je došlo vreme, krenuli smo, e usput smo imali šta i da vidimo.Mislim da je to bilo na bulevaru Kneza Miloša, pukla je cev kanalizacije. Baš interesantan prizor, svuda je bilo vode da se nisu videli točkovi od automobila.
Konačno negde oko 14h, bilo je sve gotovo, stavili smo ponovo šasiju na krov. Majstori gledaju kako Nemanja vezuje čudo, i vele: Jeli, jel bilo murije kad ste dolazili? Jeste, veli Nemanja. Pa jesu li vas zaustavljali? Ma jok, pročitao sam ja saobraćani pravilnik, i lepo piše ako je teret koji se nosi na krovu dobro fiksiran nije obavezan paktreger.
Prizor jeste pomalo neuobičajen, ali ipak se okreće. Nakon provere da li je kanap dobro vezan, ček, van ček tri čeka, i tako, poleteli smo za NS. Ovog puta mnogo brže, jer nismo imali vetar koji nam duva u šoferku, već naprotiv u leđa. Dobro sad, ljudi koji poznaju Nemanju, znaju da se on striktno drži ograničenja brzine (koji vic!) ali stigli smo živi i zdravi što je najvažnije, a evo i nekih fotki…
Ludo i brzo
Dobro veče dame i gospodo. Upravo sam se vratio iz Beograda. Sad se neki od vas pitaju odkud ja u Beogradu. ne brinite nisam išao da demonstriram, niti na neku jogurt revoluciju. Jednostavno mi došlo, napravio sam nekoliko sendviča, uzeo ruksag, stavio još neke sitnice za koje sam mislio da će mi biti korisne na ovoj jednodnevnoj ekskurziji.
Tačno u 18.05, voz je krenuo sa stanice, najavio sm se nekim ljudima čisto da znaju da dolazim, pa ako imaju vremena da se vide samnom, odlično, ako ne opet dobro. Kad sam ušao u vagon, tražio sam mesto gde ću biti sam. Prijatno sam putovao, čak sam i odspavao jednu partiju. Moguće da sam i malo hrkao, jer kad sam se probudio devojke koje su sedele na sedištima ispred mene su se okretale i nešto kikotale. Ništa, uzvratio sam im osmeh i to je to.
U BG sam stigao negde oko 20h, a na stanici me je dočekao prijatelj kojeg sam upoznao preko jednog foruma o književnosti koji obojca posećujemo. Jedva sam ga prepoznao, sa tom kapuljačom izgledao je kao Eskim. Ali dobro bitno je da smo se mi našli. Šetali smo, pričali, pa je on predložio da negde sednemo da se ugrejemo. Meni sve jedno, što se mene tiče mogli smo da nastavimo da šetamo. Seli smo u neki kafić, u stvari to je kako on kaže klub, u podnožju bioskopa. simpatično mesto, a nije ni skupo. Pričali smo o svemu. Imao sam tri sata vremena do povratka u NS, a prošlo mi ko sekund. Otuda ono, sve što je lepo kratko traje. U svakom slučaju prijalo mi je.
Posle toga me isprati čovek do stanice, pozdravimo se, u nadi da ćemo se uskoro videti. Dok sam čekao voz, izvadim ja one sendviče, u tom trenutku sam imao još pola sata do polaska. Prilazi mi jedna starija žena, primetim da nešto hoće, ko veli ajde da je saslušam. Tražila je nešto što nisam ni u snu očekivao. U tom trenutku sam stajao kod prvog perona, računajući, da će voz sa tog mesta da krene, Jer ona žena na šalteru nije imala pojma, veli kad stigne voz, objavićemo. A na tom mestu ima neka mala, kupola.
I žena meni kaže, izvinite jer možete da budete tu a da se ne okrećete, znate ja tu vršim nuždu, pa da mi ne bude neprijatno, a i vama jer jedete sendvič. Sreća pa sam ja taj sendvič završavao, pa nisam ni morao da pojedem taj zadnji zalogaj. Kad je žena završila to što je radila, dođe do mene i kaže hvala. Kažem nema problema.
Nastavak u sledećem postu.
