Kako sam se sad iznervirao
Pre svega propustio sam da vam kažem još jednu stvar, koju sam možda više krio od sebe nego od Vas. Naime, moj mlađi brat kada je uzeo poklon u ruke, nije se ni zahvalio kao čovek, možda će neko reći kakav si to pričaš tako o svom bratu. Nije ni to ono što me je povredilo, nego možda pre nekih pola sata, kuca on na vrata moje sobe, i veli: “ ej znaš ovaj fotoaparat, ne može da snimi ton, jel imaš još uvek račun, ja bi ga zamenio i doplatio za neki bolji.
Iskreno osećao sam se kao popišan, kao da je pljuno na poklon. Mislio sam da mogu da držim to u sebi, i da pregrmim. Ljudi nije to neka obična svađa između dva brata, pa se ja sada vama žalim i tome slično. Sad mi je jasno kako mizgleda, odnosno kako se ljudi osećaju kada meni nešto nepromišljeno izleti. Jedino mogu da obećam sebi da ne radim takve stvari, ili da ih radim sve manje i manje, jer ne želim nikom da se tako oseća.
Nadam se da i vi kao i ja smatrate da je poklon nešto emotivno, pokloni se daju od srca, a ne iz novčanika. Isam imam nekoliko takvih sitnica koje su mi poklonili prijatelji. Te stvari će me uvek podsetiti na njih i na neke lepe uspomene, stvari kojeima ste se zajedno smejali i slično.
Mislim da to nije dobro što radi, ne zbog mene, i zbog toga kako se sad osećam nego zbog njega samog, brat mi je. Voleo bih da je drugačiji, ali neko mi je jednom rekao, braću, roditelje, i rođake ne možeš da biraš, možeš da biraš sa kim ćeš da se družiš.
Sju, kako može da bude takav, nadam se samo da neće nekom drugom takve stvari radit. Ali dobro njegov život on treba da živi, njegov fotoaparat, dobio je i račun pa neka ga menja. A kada je video da je račun iz Rodić-a, pljas lupio se po čelu. Trebao sam ga pitati i gde da mu kupim poklon. Eto ljudi odo ja da spavam, želim vam sve najlepše, a mom bratu neka je Bog u pomoći.
Došlo vreme za ženidbu
E pa ljudi moram da vam kažem došlo vreme za ženidbu!!! Eee, za one koji su pomislili na mene pogrešili su. Naime, 16-og avgusta ženi se moj mlađi brat Dušan. Već puna dva meseca, renoviramo naš stan, takođe renoviramo i babin stan, gde će se on i snajka u neko vreme preseliti. Dobra strana toga je što sam se i ja proširio, sad ću imati takoreći dve sobe na raspolaganju, koje su takođe okrečene, i stavljen je laminat. Kao da sam se uselio u nov stan.
Što se tiče mog brata, ženidba je bilo nešto što se podrazumevalo. Oni su već dugo zajedno, mislim da sada ima već 10 godina, tako da su stavili tačku na i. Sviđa mi se što se ne diže neka frka oko toga u našoj kući. Ili je možda još prerano da se tako nešto kaže. Možda zbog toga što ni nemamo vremena za tako nešto, jer se praktičo svaki dan radi nešto oko stanova.
Frke se ne bi ni setio da mi na to nisu ukazali neki rođaci kad ih sretnem na ulici, nešto kao Marko čuli smo radosnu vest, Duško nam se ženi, reci mi jer već počela frka. Mislim se zašto bi. Više mogu tu frku da im nametnu takvi ljudi, nego što će oni sami da je naprave.
Ja mu dođem kao neki dever. Ljudi ja nemam pojma šta treba da radim. Naime već sam bio dever, mojoj sestri od strica iz Žitkovca. To vam je jeddno seoce u Srbiji. Ja sam ih molio sto puta da mi objasne doslovce šta da radim, a nni će na to samo, ništa se ti ne brini sve će biti u redu. Stvar je u tome što kako i neki od vas znate svako selo ima svoje običaje, e pa ovde se ispostavilo da svaka ulica ima svoje običaje. Al dobro sad, ne bih voleo da se desi de ža vu. Ne zbog mene, meni je sve jedno kako će to da ispadne, nego zbog njih ipak im važno da sve ispadne kako treba. Ali otom potom, ili potom otom.
