Ptičica
Pozdrav društvo, nije me bilo neko vreme, ali to ne znači da sam vas zaboravio. Prvo moram da vam se pohvalim, kupio sam konačno Canon-ov fotoaparat, 4 x optički zum, 5 megapixela. Mogu vam rećim da sam prezadovoljan. Baj sinoć sam proveo lepo veče, gde sam konačno uspeo da okupim društvo, ili bar većinu.
Konačno je sa nama bio i dugo očekivani Siniša, koji se sasvim lepo klopio i družio se sa ljudima koje vidi prvi ili drugi put u životu kao da se rodio sa njima. To me je baš obradovalo. Svi smo se okupili u različito vreme, ali nema veze najvažnije je da smo se našli. Sedeli smo u Operi, kafiću koji sam već ranije spominjao. Činio mi se kao dobra ideja.
S obzirom da sam kupio fotoaparat, iskoristio sam priliku i da ih slikam na okupu. Jedna od lepih devojaka na slici se jako lepo oseća u mom društvu 
. A evo još jedne sličice
Dani EXITA
Dani EXITA su prošli fino čini mi se, bar po mišljenju nekih koji su bili. Osim onog incidenta u kampu naravno, to nikom nije trebalo. Šetajući više puta, kejom do štranda i nazad, u subotu, moj prijatelj Siniša i ja svaki put smo zatekli reku ljudi na Dugi koja ne prestaje da teče prema Varadinu. Ono što smo obojca konstatovali je da su ove godine za raliku od predhodnih stranci nekako opušteniji. Baš kao da su se odomaćili, i stopili sa našima, po kafićima, klubovima, Štrandu.
Predpostavljam da su to neki koji su već bili predhodnih godina, i neki koji su došli zajednio sa njima jer su im ovi rekli kako je kul. Takođe se moglo primetiti kako je mnogo više lepih devojaka, nego prošle godine. Da li to zbog toga što se meni lepe stvari događaju, pa mi se onda čini sve lepo. Ali mislim da to nije slučaj. Ako su sve Britanke, jer kako kažu ove godine je došlo 30 hiljada Britanaca, prvom prilikom idem za Englesku. 30 hiljada mi se činilo previše, i pomislio sam da su to samo priče, ali činjenica je da je Engleki jezik dominirao. Dok smo šetali kejom čekali smo da čujemo svoj jezik. I čuli smo one čto prodaju sve i svašta.
Takođe je bio lep prizor Tvđave, koja je bila osvetljena sa reflektorima. Žao mi je što nemam fotoaparat, to su situacije kad vam on treba. Videli smo da nismo jedini koji su oduševljeni prizorom, mnogi su stali da uslikaju tu lepotu. Interesantno kako vam drugi ukažu na lepote koje vas okružuju.
Jednom prilikom kad smo posle Engleskog seli u Gusan, da tako kažem koleginica iz škole i ja, za stolom pored nas je sedelo neko društvo koje je pričalo na na našem jeziku, ali sam čuo ipak drugačiji akcenat, koji ne čujem baš često. Nisam izdržao a da ne pitam, ja se stvarno izvinjavam, ali odakle ste vi?
Jedan od njih mi odgovara, uz to pruža ruku, i kaže. Mi smo iz Zagreba, ja sam Danijel, kako si? Stvarno, pa kako vam je ovde, jeste li došli na EXIT? Jesmo, super nam je ovde, odlično se provodimo, evo imamo i vodiča, pokazujući rukom na devojku preko puta…..
