Ćimox OnLine - Markov lični blog

Dobro veče dame i gospodo. Upravo sam se vratio iz Beograda. Sad se neki od vas pitaju odkud ja u Beogradu. ne brinite nisam išao da demonstriram, niti na neku jogurt revoluciju. Jednostavno mi došlo, napravio sam nekoliko sendviča, uzeo ruksag, stavio još neke sitnice za koje sam mislio da će mi biti korisne na ovoj jednodnevnoj ekskurziji.

Tačno u 18.05, voz je krenuo sa stanice, najavio sm se nekim ljudima čisto da znaju da dolazim, pa ako imaju vremena da se vide samnom, odlično, ako ne opet dobro. Kad sam ušao u vagon, tražio sam mesto gde ću biti sam. Prijatno sam putovao, čak sam i odspavao jednu partiju. Moguće da sam i malo hrkao, jer kad sam se probudio devojke koje su sedele na sedištima ispred mene su se okretale i nešto kikotale. Ništa, uzvratio sam im osmeh i to je to.

U BG sam stigao negde oko 20h, a na stanici me je dočekao prijatelj kojeg sam upoznao preko jednog foruma o književnosti koji obojca posećujemo. Jedva sam ga prepoznao, sa tom kapuljačom izgledao je kao Eskim. Ali dobro bitno je da smo se mi našli. Šetali smo, pričali, pa je on predložio da negde sednemo da se ugrejemo. Meni sve jedno, što se mene tiče mogli smo da nastavimo da šetamo. Seli smo u neki kafić, u stvari to je kako on kaže klub, u podnožju bioskopa. simpatično mesto, a nije ni skupo. Pričali smo o svemu. Imao sam tri sata vremena do povratka u NS, a prošlo mi ko sekund. Otuda ono, sve što je lepo kratko traje. U svakom slučaju prijalo mi je.

Posle toga me isprati čovek do stanice, pozdravimo se, u nadi da ćemo se uskoro videti. Dok sam čekao voz, izvadim ja one sendviče, u tom trenutku sam imao još pola sata do polaska. Prilazi mi jedna starija žena, primetim da nešto hoće, ko veli ajde da je saslušam. Tražila je nešto što nisam ni u snu očekivao. U tom trenutku sam stajao kod prvog perona, računajući, da će voz sa tog mesta da krene, Jer ona žena na šalteru nije imala pojma, veli kad stigne voz, objavićemo. A na tom mestu ima neka mala, kupola.

I žena meni kaže, izvinite jer možete da budete tu a da se ne okrećete, znate ja tu vršim nuždu, pa da mi ne bude neprijatno, a i vama jer jedete sendvič. Sreća pa sam ja taj sendvič završavao, pa nisam ni morao da pojedem taj zadnji zalogaj. Kad je žena završila to što je radila, dođe do mene i kaže hvala.  Kažem nema problema.
Nastavak u sledećem postu.

Pozdrav dobri ljudi. Danas sam se posle duže vremena video sa dve dugarice, naime nekad smo išli zajedno na folklor. Sedeli smo u jednom kafiću u Laze Telečkog. Tokom razgovora jedna od njih počne da priča o požaru koji se desio sinoć. A ja je prekinem, jer nemam pojma o čemu priča. Iskreno rečeno nisam ni mogao da znam jer sam igrao riziko do četiri ujutru u jednom stanu sa društvom, sa kojima igram folklor. Napolju su mogle padati bombe, mi ne bi znali jer smo se toliko udubili.

A ona će na to, pa Marko ti ne znaš, u kafiću preko puta onog u kom smo sedeli, izbio je požar u kom je poginulo sedam ljudi, a troje je povređeno. Istina kad smo prošli pored tog mesta primetio sam da su zatvorili prolaz, ali nije mi padalo na pamet takvo zlo.

Ajde da je to jedina stvar, kad smo se razišli krenuo sam kao po običaju u šetnju, i imao sam šta da vidim. Ispred gradske kuće, izbili su nemiri. Kasnije sam saznao da su razbijeni prozori na meku, i na jednoj pekari. Sad sam kući. Nadam se da je to sve što mi se desilo, i da je dosta za danas. Dobro nije se meni konkretno desilo, ali opet smo deo svega toga, ako makar samo i mislili o tome.

Laku noć ljudi.